O malterisanju

Uvod u malterisanje – šta je malterisanje / koja je svrha malterisanja?

Kao i u svim oblastima delovanja danas, tehnologije napreduju velikom brzinom ka poboljšanju kvaliteta i brzine izvodjenja radova, a ni oblast malterisanja ne zaostaje u tom pogledu. Razvijene su nove procedure i tehnologije za nanošenje maltera, čiji su glavni ciljevi:

• povećana otpornost na pukotine
• izdržljivost
• visok stepen završne obrade
• brzina rada i laka primena

Šta je malter?

Malter je generički naziv za obloge koji se nanose na beton, cigle i podloge na bazi gas-betona, kako bi se tokom vremena dobile dobro nivelisane, ravne i izdržljive površine.

Vrste malterisanja (unutašnje malterisanje / spoljašnje malterisanje) - karakteristike

Malteri za spoljašnje malterisanje

Danas se malter manje koristi za izravnavanje spoljašnjih površina zgrada, jer se taj efekat dobija kao rezultat toplotne izolacije. Zbog toga je dekorativni malter intenzivno razvijen i spreman za upotrebu u boji. Koriste se kao mešavina osnovnog premaza i čine završni spoljašnji sloj zgrade.

Ovim vrstama maltera je potrebna povećana otpornost na vremenske uslove, mraz/odmrzavanje i promenu boje ( u slučaju dekorativnih maltera ).

Malteri za unutrašnje malterisanje

U unutrašnjosti zgrada, glavni ciljevi malterisanja su izravnavanje zidova, plafona, popunjavanje prozorskih pragova i dobijanje glatke površine za koju je potrebno manje faza do nanošenja boje. Moraju biti otporni na pukotine, da dozvoli zidovima da dišu i na kraju, ali ne i najmanje važno, moraju imati vrlo dobro prijanjanje na podlogu ( cigla, AAC, beton ).

Za razliku od spoljašnjih maltera, imamo dve klase unutrašnjih maltera, koje se razlikuju po glavnoj komponenti formule: gips | cement.

U slučaju cementnih maltera:

• Potrošnja po specifikaciji je u proseku 15kg po kvadratnom metru zida.
• Završnoj površini potrebno je najmanje dva dodatna sloja maltera da bi se dobila gotova površina spremna za nanošenje boje.

U slučaju gipsanih maltera:

• Potrošnja po specifikaciji može dostići 8kg po kvadratnom metru zida (u slučaju upotrebe Adera Strato)
• Može se nanositi opciono u jednom vrlo tankom sloju obrade.

Vrste maltera (na bazi gipsa): malteri za ručno malterisanje / malteri za mašinsko malterisanje

Malter na bazi gipsa dobija se iz maltera u čijem sastavu su prisutne i ostale mineralne komponente. Ovo pruža gipsu brojne prednosti u dobijanju trajnijih površina i površina spremnih za upotrebu. Formule maltera su optimizovane na nivou zahteva kvaliteta i obradivosti, kako izvodjača radova, tako i korisnika/krajnjih korisnika.

Gipsani malteri nove generacije omogućavaju opterećenje podloge do debljine od 4 cm po sloju, bez opasnosti od pukotina. Još jedan važan aspekt koji ovaj proizvod ima za cilj je niska potrošnja materijala po kvadratnom metru, koje se takodje dobija korišćenjem visokokvalitetnih formula, bez uticaja na druge karakteristike.

Malteri na bazi gipsa se koriste samo u zatvorenom prostoru, na različitim nosačima, a nanose se ručno ili mašinski, u zavisnosti od preporuka proizvodjača.

Gipsani premaz naspram cementnog premaza

Postoje mnoge neto prednosti gipsanog maltera u poredjenju sa cementnim malterom. Najvažnije možete pronaći u nastavku:

Potrošnja

Potrošnja maltera po m² je važan element pri izboru rešenja na licu mesta. Iako kupujemo vreću za premazivanje po kilogramu, interesuje nas količina dobijena iz vreće. Dakle, sa vrećom cementnog maltera od 40 kg dobijamo u proseku 2,4 m² premazanog sloja debljine 1 cm, dok sa vrećom Adera Strato od 30 kg možemo obloziti 3,5 m² zida istom debljinom.

Obrada

Završnom obradom maltera želimo da završnu površinu dovedemo do savršenstva, tako da je potrbno što manje operacija pre nanošenja boje. Na cementnom malteru su nam potrebna dva sloja ljuštenja, zbog njegove granulacije, uz veliku potrošnju ispuna (cca 2 kg/m²). U slučaju gipsanog maltera potreban nam je samo jedan sloj sa utroškom cca od 0,2 kg/m².

Mikroklima u prostoriji

Mikroklima ima važnu ulogu u kućnom okruženju koja se odnosi na prilagodjavanje vlažnosti vazduha u prostoriji (disanje zidova).

Cementni malter je prepoznat kao statički materijal, koji ne upija i ne eliminiše vlagu, pa se kao takav preporučuje za spoljašnju upotrebu i upotrebu na mestima gde želimo da održavamo konstantno hladnu mikroklimu ( npr. vinarije ). S druge strane, gipsani malter se preporučuje za unutrašnju primenu zbog hidroskopnih svojstava materijala ( upija i eliminiše vlagu ), te ovo svojstvo omogućava zidu da diše. Ovo svojstvo se još više koristi ako se premaz završi malterom na bazi gipsa i ako naneseni sloj boje “diše’’.

Sam gipsani malter je ‘’topli’’ premaz, a gips koji dolazi iz gipsane mineralne vune ima termoizolaciona svojstva i takodje je ekološki prihvatljiv.

Troškovi po kvadratnom metru

Malteri na bazi gipsa imaju niže troškove po kvadratnom metru od troškova cementnog maltera, ako se analiziraju svi radni koraci, sirovine i troškovi rada, do nanošenja boje na površinu.

Dobre prakse

Priprema

Gips se priprema veoma lako. Dodajte vodu u čistu posudu, a zatim dodajte prah dok se ne dobije željena konzistencija, u zavisnosti od trenutka koraka. Kad su ugaonici ili šine za vodjenje spojene, pripremite veoma konzistentan materijal.

U slučaju pripreme malterom, stvari su pojednostavljene, a nakon dodavanja maltera u pumpu, ostaje nam samo da povećamo ili smanjimo protok vode, kako bi smo dobili željenu konzistenciju.

Kako nanositi?

Da bismo imali korist od svih kvaliteta i performansi maltera na bazi gipsa, potrebno ih je nanositi prema odredjenim dobro utvrdjenim tehnologijama koje nam, kada se savladaju, pomažu da dobijemo površinu spremnu za nanošenje boje i visoku produktivnost.

U zavisnosti od aplikatora i nivoa zahteva gde se premaz izradjuje, biramo odgovarajući način rada. Najčešća je tehnika korišćenja vodilica na mestima gde su zahtevi za ravnom površinom visoki, a ostali koraci će biti uobičajeni.

U drugim slučajevima, pravougaoni aluminijumski profili se koriste za smanjenje troškova šina. Ovim dobijamo pomoćne stubove koji podržavaju košuljicu. Ovi profili se mogu ponovo koristiti za nekoliko godina malterisanja, veoma su korisni za početnike, njihova glavna prednost je dobijanje savršenih uglova, čak i ako radnici nemaju mnogo iskustva u ovoj oblasti.

Metoda koja se koristi za maksimalnu produktivnost je rad slobodnim rukama.U ovom načinu rada nam ne treba previše vremena za pripremu prostora za malterisanje, samo treba da grundiramo i postavimo uglove za malterisanje.

Nanesite malter na zid u dva uzastopna sloja i u zavisnosti od veštine aplikatora, ovom tehnikom, kvalitet bi trebao biti veoma dobar.

Redja metoda je ona kojom se završna obrada izvodi drugačije od preporučene/uobičajene metode. Nakon izravnavanja sa košuljicom, vrši se vrlo pedantno struganje lameliranom lopaticom. Potom se istog dana vrši završna obrada, bez izvodjenja postupka gletovanja. Za ovu tehnologiju posebna pažnja se mora posvetiti vremenu rada proizvoda i iskustvu aplikatora.

Kako popraviti?

Najčešće popravke pri malterisanju se javljaju kada se promeni lokacija vodovodnih i električnih instalacija. Brazde koji su ostale nakon promena moraju se popuniti malterom, a zatim, nakon očvršćavanja završiti sa 1-2 sloja ljuštenja.

Sve ostale nesavršenosti na zidovima nastale nakon radova uradjenih do nanošenja boje (izbočine, ogrebotine), će biti prekrivene završnim brisanjem, nakon prethodnog uklanjanja prašine.

Saveti (prajmeri, alati)

• Kod površina sa visokom apsorpcijom može se prvo naneti Adera Primer, univerzalni prajmer, a kod betonskih i neupijajućih površina Adera BetoPrimer.

• Da bi se izbegla pojava mrlja od rdje, vodilice neće ostati u malteru. One će biti uklonjene pre nego što se malter potpuno osuši, a praznine će biti popravljene i popunjene dodatnim malterom.